BI­JE­LO PO­LjE - Pet i po de­ce­ni­ja ma­tu­re pro­sla­vi­la je ge­ne­ra­ci­ja uče­ni­ka Gim­na­zi­je ,,Mi­lo­je Do­bra­ši­no­vić”, ko­ja je 1961. go­di­ne oti­šla u svi­jet za­vr­ša­va­ju­ći ovu ta­da i da­nas ugled­nu vas­pit­no – obra­zov­nu usta­no­vu. Pri­je pro­ziv­ke u zbor­ni­ci škol­skoj, po­lo­že­no je cvi­je­će na spo­men bi­stu Mi­lo­ja Do­bra­ši­no­vi­ća smje­šte­nu u škol­skom dvo­ri­štu. Na­kon to­ga mi­nu­tom ću­ta­nja oda­ta je po­šta pre­mi­nu­lim škol­skim dru­go­vi­ma.
- Da­li smo ri­ječ da dok nas bu­de dvo­je da će­mo se sa­sta­ja­ti. Za­to smo i da­nas ov­dje da se pri­sje­ti­mo onih pr­vih su­sre­ta, pr­vog upo­zna­va­nja. Kod ne­kih od nas bi­lo je stra­ho­po­što­va­nja od ove ve­li­ke zgra­de i zbu­nje­no­sti onim što smo vi­dje­li. Bi­lo je po­ma­lo i stra­ha da ne­će­mo us­pje­ti da sa­vla­da­mo gim­na­zi­ju. Sre­ćom, pro­fe­so­ri su bi­li sa za­vid­nim zna­nji­ma a ne­ki od njih i sa bo­ga­tim na­stav­nič­kim is­ku­stvom. Po­seb­no je di­rek­tor Mi­lo­je Do­bra­ši­no­vić bio omi­ljen a svi pro­fe­so­ri se od­no­si­li pre­ma đa­ci­ma kao ro­di­te­lji. Shva­ti­li smo ozbilj­nost ško­lo­va­nja, da tre­ba pu­no na­po­ra, od­ri­ca­nja i pro­li­ve­nog zno­ja. Zbog oba­ve­ze pre­ma ro­di­te­lji­ma ko­ji su no­si­li te­ret na­šeg ško­lo­va­nja ni­je­smo ima­li pra­vo da iz­ne­vje­ri­mo nji­ho­va na­da­nja i oče­ki­va­nja. To nas je mo­ti­vi­sa­lo i na­dah­nji­va­lo da na­u­či­mo vi­še, ura­di­mo bo­lje i re­zul­tat je bio da smo bi­li jed­na od do ta­da naj­bo­ljih ge­ne­ra­ci­ja- re­kao je Mir­ko Sta­nić ko­ji je za­jed­no sa dr Dra­go­lju­bom Ru­di­ćem pre­u­zeo naj­ve­ći te­ret u or­ga­ni­za­ci­ji ovih su­sre­ta.
Ge­ne­ra­ci­ja je ima­la 137 uče­ni­ka, raz­vr­sta­nih u šest od­je­le­nja. Raz­red­ni su bi­li Lju­bo Po­po­vić, Bla­žo Kne­že­vić, Vu­jo Go­lu­bo­vić, Bo­ži­dar Klja­jić, Vu­čić Ra­bre­no­vić i Đu­ro Ze­če­vić. Na pro­ziv­ci ju­če je od pro­fe­so­ra bio sa­mo Vu­ka­šin Ra­bre­no­vić, a od ne­ka­da­šnjih đa­ka pro­ziv­ci je pri­si­stvo­va­lo njih 13: Mir­ko Sta­nić, Dra­go­ljub Ru­dić, Raj­ko Kr­go­vić, Bo­ži­dar Ra­ho­vić, Lju­bo­mir Šće­kić, Ra­do­man Ma­ško­vić, Raj­ko Ra­du­lo­vić, Av­do Be­ćir­ba­šić, Sa­fet Der­vo­vić, Ma­rin­ko Ko­čo­vić, No­vak Pe­ro­vić, Mi­lan Ra­ni­to­vić i Ve­ri­ca Šće­pa­no­vić.
- Na­ša ge­ne­ra­ci­ja iznje­dri­la je vi­še dok­to­ra na­u­ka, uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra, lje­ka­ra, ar­hi­te­ka­ta, di­rek­to­ra, ge­ne­ra­la i pu­kov­ni­ka, pred­u­zet­ni­ka i ugled­nih lju­di u ra­znim obla­sti­ma. Vi­še od to­ga smo po­no­sni što se ni­ko iz ge­ne­ra­ci­je ni­je ogri­je­šio o ko­deks ljud­skog po­na­ša­nja i mo­ra­la - ka­zao je Sta­nić, za­ka­za­u­ju­ći no­vo vi­đe­nje za pet go­di­na.
Pro­fe­sor ge­ne­ra­ci­je ma­tu­ra­na­ta iz 1961. go­di­ne bio je Vu­ka­šin Ra­bre­no­vić. Obra­ća­ju­ći se ma­tu­ran­ti­ma re­kao je da ni­je ni po­mi­slio da će se sa nji­ma vi­dje­ti na­kon pet i po de­ce­ni­ja.
- To je ve­li­ko vri­je­me i za isto­ri­ji,a ja ga se još uvi­jek do­bro sje­ćam kao i mo­jih uče­ni­ke - ka­zao je Ra­bre­no­vić.
Di­rek­tor gim­na­zi­je Mil­ko Ko­va­če­vić če­sti­tao je ma­tu­ran­ti­ma ju­bi­lej iz ma­ja 1961. go­di­ne, ka­zu­ju­ći da mu je sa ovom ge­ne­ra­ci­jom za­jed­nič­ko to što se u is­toj go­di­ni i mje­se­cu ka­da su oni za­vr­ša­va­li ško­lu on ro­dio.
-Pri­vi­le­gi­ja je što sam sa va­ma. Že­lim vam sr­dač­nu do­bro­do­šli­cu u na­šu i va­šu gim­na­zi­ji i da se još du­go gle­da­mo. Za­hva­lan sam što ču­va­te uspo­me­nu na gim­na­zi­ju, što je sla­vi­te kao i mi. Sla­vi­mo je za­to što je ona nas pro­sla­vi­la, i vra­ća­mo joj dug ko­jim nas je za­du­ži­la - ka­zao je Ko­va­če­vić.
Dru­že­nje je na­sta­vlje­no u re­sto­ra­nu „Re­đi­na”.
M.N.